Ka­da bje­se­di­mo o Li­mu, ne slu­čaj­no na­še ri­bar­ske pri­če se či­ne prot­ka­ne naj­ja­čim emo­ci­ja­ma, ma­da je taj flu­id pod­jed­nak i na­la­zi se u sr­ci­ma ve­ći­ne lju­di iz pri­o­ba­lja ove ri­je­ke. Lim pro­sto pred­sta­vlja aor­tu svih Po­li­mlja­na i ne­ras­ki­di­vi je dio sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta i du­še sva­kog čo­vje­ka sa nje­nih oba­la. Ta­ko je i u Be­ra­na­ma. Na oba­la­ma Li­ma se uči­lo ho­da­ti, raz­dra­ga­no, dje­čač­ki se igra­lo i za­lju­blji­va­lo, a ta­ko je i da­nas. Mo­žda mo­sto­vi na Li­mu ni­je­su opje­va­ni po­put onih sa Mo­ra­če, ali mo­dri­ne Li­ma pod­jed­na­ko ču­va­ju taj­ne mno­gih ge­ne­ra­ci­ja. Eh, ka­da bi Lim mo­gao gla­sno da pri­ča... Nje­go­ve ša­pa­te i taj­ne ko­je kri­ju ta­la­si ove ri­je­ke naj­bo­lje su ču­va­li i pre­pri­ča­va­li ri­ba­ri sa ovih pro­sto­ra, a za ve­ći­nu njih on je bio i ostao je­di­na ži­vot­na lju­bav i ra­zo­no­da.
Da­nas, dio ri­je­ke Lim ko­ji pro­la­zi kroz ur­ba­no grad­sko je­zgro u Be­ra­na­ma je ve­li­kim an­ga­žo­va­njem en­tu­zi­ja­sta iz ri­bo­lov­nog klu­ba ,,Lim”, pre­tvo­ren u dio ri­je­ke sa spe­ci­jal­nim re­ži­mom ri­bo­lo­va. Teh­ni­ka ,,uhva­ti-pu­sti” pred­sta­vlja ma­lu oazu ži­vo­ta ri­bljeg svi­je­ta i si­gur­no uto­či­šte za sve rje­đu po­pu­la­ci­ju sal­mo­nid­ne ri­be. A čim ima mje­sta za pje­ga­ve po­to­ča­re i li­po­ve bar­jak­ta­re, od­mah se na­đe pro­stor i za pri­ču o ne­kim no­vim klin­ci­ma ko­je su go­to­vo pre­sli­ka­ne iz (lek­ti­ra) ro­ma­na ko­ju smo sa za­do­volj­stvom ne­ka­da či­ta­li.Uto­či­šte na nje­nim oba­la­ma i si­gur­no jed­no od naj­mi­li­jih mje­sta za od­ra­sta­nje su iza­bra­li mla­đa­ni mom­ci iz Be­ra­na: Ra­de i Ste­fan Ba­bo­vić, Mi­lun Đu­ro­vić, Du­šan Je­lić, Da­ni­lo Bar­jak­ta­ro­vić, Alek­sa Vu­če­ljić, Alek­san­dar Ra­i­če­vić i dru­gi.
U raz­go­vo­ru sa Ra­do­va­nom Ba­bo­vi­ćem uspje­li smo do­zna­ti raz­lo­ge ogrom­ne po­sve­će­no­sti ovoj ri­je­ci i pra­vim raz­lo­zi­ma ko­je su nje­ga i ne­ko­li­ci­nu nje­go­vih dru­ga­ra pre­tvo­ri­li u vje­či­te za­vi­sni­ke od mu­ši­ce i ho­bi­ja zva­nog ri­bo­lov.
- Sve je po­če­lo pri­je sko­ro če­ti­ri go­di­ne. Zna­te kod nas se sva­ke go­di­ne odr­ža­va ,,šla­u­fi­ja­da”. Na toj tra­di­ci­o­nal­noj ljet­noj ma­ni­fe­sta­ci­ji uvi­jek ima do­sta ra­zno­vrn­snog pro­gra­ma, ali je me­ne i ne­ko­li­ci­nu mo­jih dru­ga­ra naj­vi­še za­in­te­re­so­va­lo ve­zi­va­nje mu­ši­ca i osno­vi ba­ca­nja ka­na­pa. Bio sam odu­še­vljen umi­je­ćem lo­kal­nih maj­sto­ra ve­zi­va­nja, ali i ne­kih po­zna­tih ime­na iz flytying-a i fly ca­ting-a, ko­ji su bi­li spe­ci­jal­ni go­sti ove ma­ni­fe­sta­ci­je. Na­kon to­ga do­šla je eks­pre­sna ku­po­vi­na mu­ši­čar­ske opre­me i pri­bo­ra, a za­tim sa­ti i da­ni pro­ve­de­ni po­red ri­je­ke, a on­da jed­no­ga da­na ja i bu­ra­zer ode­mo u ri­bo­lov u be­ran­skom re­vi­ru skla­pa­mo šta­po­ve i pe­ca­mo. Od­jed­nom Ste­fan po­vi­ka - evo je! To je bi­la nje­go­va pr­va ri­ba na šta­pu, pa­strm­ka po­to­ča­ra od 43 cm. Na­rav­no sli­ka­mo tu ri­bu i pu­sti­mo je. Ma­lo ka­sni­je na šta­pu i ja do­bi­jam ri­bu, po­sle to­ga ni­šta ni­je bi­lo kao pri­je. Sve se pre­tvo­ri­lo u vri­je­me za če­ka­nje u od­la­zak na ri­bo­lov i ri­bo­lov – ka­zao je on.
Po Ra­de­to­vim ri­je­či­ma, ve­ći­ni ovih dje­ča­ka, pra­vi uzor je Bo­ško Vu­le­vić, pred­sjed­nik ri­bo­lov­nog klu­ba, kao i La­le Zo­rić i još par lim­skih pre­ka­lje­nih ve­te­ra­na, ko­ji su im po­mo­gli da na­u­če osnov­ne ,,ko­ra­ke” u ovoj vi­te­škoj ri­bo­lov­noj di­sci­pli­ni. Da­nas ovi dje­ča­ci pod­jed­na­ko uspje­šno ba­ra­ta­ju ovom di­sci­pli­nom kao mno­go sta­ri­ji i is­ku­sni­ji, a je­dan od njih naš sa­go­vor­nik Ra­de Ba­bo­vić se ove go­di­ne oki­tio i ti­tu­lom Omla­din­skog pr­va­ka Cr­ne Go­re za 2015. go­di­nu u di­sci­pli­ni fly fis­hing, dok je tre­ći bio ta­ko­đe Be­ra­nac i član ove mu­ši­čar­ske dru­ži­ne Mi­lan Đu­ro­vić.
Pre­ma ri­je­či­ma lju­di iz ri­bo­lov­nog klu­ba ko­ji ga­zdu­ju ovim ri­bo­lov­nim te­re­ni­ma, ra­di se o ve­o­ma do­broj i li­je­po vas­pi­ta­noj omla­di­ni, ko­ja bo­lje ra­zu­mi­je tre­nu­tak u ko­jem se na­la­zi ri­bo­lov u Cr­noj Go­ri i po­tre­bu za­šti­te pri­rod­ne sre­di­ne, od ve­ći­ne onih ko­ji­ma je to du­žnost, pa čak su obra­zo­va­ni­ji i od onih ko­ji­ma je dje­lo­krug oču­va­nje i eko­lo­ška za­šti­ta. Sva­ku ulo­vlje­nu ri­bu ovi mom­ci vra­ća­ju na­zad u vo­du, pa čak i na mje­sti­ma gdje to ni­je oba­ve­za.
A kao je­dan od vi­do­va po­mo­ći svom omi­lje­nom ri­bo­lov­nom klu­bu is­ti­ču an­ga­žo­va­nost u alar­mi­ra­nju kri­vo­lo­va ri­bo­ču­var­skoj slu­žbi, jer ka­ko se če­sto na­la­ze pri­sut­ni na oba­la­ma re­vi­ra naj­bo­lji su i nje­go­vi ču­va­ri. I ne­ka­da dav­no re­ko­še: ,,Ako na­u­čiš da za­vo­liš ri­je­ku, za­vo­lje­ćeš lju­de! Kad je za­vo­liš, sve ćeš na­u­či­ti”. Pa ne­ka bu­de ta­ko!
Sr­đan Bo­ško­vić Mu­ri­no
www.mu­si­ca­re­nje.net